Uputstva za lovce
Afrička kuga svinja (AKS) danas predstavlja jedan od najvećih izazova za lovstvo, veterinarstvo i stočarstvo u Republici Srbiji. Iako se često govori o posledicama koje ova bolest ostavlja na uzgajivače domaćih svinja i privredu, mnogo ređe se ističe činjenica da se prva linija odbrane nalazi upravo u lovištima. Lovci su svakodnevno prisutni na terenu, poznaju kretanje divljači, prvi primećuju promene u ponašanju životinja i često su upravo oni koji prvi mogu da uoče pojavu bolesti.
Zbog toga njihova uloga nije samo lovna, već i društveno odgovorna. Od načina na koji će se svaki lovac ponašati može zavisiti da li će virus ostati ograničen na jedno područje ili će se proširiti na nova lovišta i farme domaćih svinja.
Ovaj tekst predstavlja praktičan vodič namenjen lovcima u Republici Srbiji, zasnovan na važećim propisima, merama Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i dobrim praksama biosigurnosti koje se primenjuju širom Evrope.
Šta je afrička kuga svinja?
Afrička kuga svinja je virusna bolest koja pogađa isključivo domaće i divlje svinje. Ljudi ne mogu da obole niti da prenesu bolest kao domaćini, ali mogu mehanički preneti virus preko odeće, obuće, vozila ili opreme.
Virus karakteriše:
- veoma visoka smrtnost kod svinja,
- izuzetna otpornost u spoljašnjoj sredini,
- dug opstanak u krvi, tkivu i mesnim prerađevinama,
- odsustvo vakcine i specifične terapije.
Upravo zbog toga svako novo žarište zahteva hitne veterinarske mere i strogo poštovanje biosigurnosnih procedura.
Zašto su lovci važni?
Lovci predstavljaju osobe koje najviše vremena provode u prirodi.
Oni:
- obilaze lovišta tokom cele godine;
- poznaju brojnost populacije divljih svinja;
- prvi primećuju promene u ponašanju životinja;
- često prvi pronalaze uginule jedinke;
- učestvuju u monitoringu zdravstvenog stanja divljači.
Bez njihove saradnje gotovo je nemoguće uspešno sprovesti mere suzbijanja afričke kuge svinja.
Upravo zbog toga Uprava za veterinu i lovački savez kontinuirano pozivaju lovce da prijavljuju svaku sumnju na bolest i da dosledno primenjuju biosigurnosne mere.
Prvo pravilo – prijavite svaku uginulu divlju svinju
Najveća greška koju lovac može napraviti jeste da pretpostavi kako je životinja uginula prirodnom smrću.
Svaka uginula divlja svinja mora se posmatrati kao potencijalni slučaj afričke kuge svinja dok se laboratorijski ne dokaže suprotno.
Ukoliko pronađete uginulu jedinku:
- nemojte pomerati leš;
- nemojte ga zakopavati;
- nemojte ga spaljivati;
- nemojte uzimati trofeje;
- nemojte seći delove životinje;
- obeležite mesto nalaza;
- fotografišite lokaciju ukoliko je moguće;
- odmah obavestite upravljača lovišta, veterinarsku organizaciju ili veterinarsku inspekciju.
Svako samostalno uklanjanje leša može doprineti širenju virusa.
Kako prepoznati sumnjivu životinju?
Divlje svinje retko pokazuju simptome dovoljno dugo da ih lovci uoče, ali postoje znaci koji zahtevaju povećanu pažnju.
Takva životinja može:
- biti izrazito malaksala;
- teško ustajati;
- teturati;
- sporo se kretati;
- izgubiti strah od ljudi;
- imati otežano disanje;
- pokazivati znake krvarenja;
- imati tamnocrvenu ili plavičastu kožu na ušima i nogama.
Ukoliko primetite ovakvu jedinku, potrebno je odmah obavestiti nadležne službe i postupati prema njihovim uputstvima.
Biosigurnost počinje od čizama
Najveći broj lovaca smatra da virus prenose isključivo divlje svinje.
To nije tačno.
Čovek može nesvesno preneti virus kilometrima daleko.
Najčešći načini prenosa su:
- blatnjave čizme;
- odeća;
- noževi;
- rančevi;
- vozila;
- prikolice;
- psi koji dolaze u kontakt sa zaraženim područjem.
Zbog toga je neophodno nakon svakog lova:
- oprati obuću;
- dezinfikovati obuću;
- oprati odeću;
- dezinfikovati noževe;
- očistiti vozilo;
- dezinfikovati gepek i prikolicu;
- oprati ruke.
Ovo traje svega nekoliko minuta, a može sprečiti nastanak novog žarišta bolesti.
Šta raditi sa odstreljenom divljači?
U područjima u kojima su propisane mere nadzora ili kontrole, odstreljene divlje svinje podležu posebnim veterinarskim procedurama.
Lovci treba da:
- koriste zaštitne rukavice;
- izbegavaju direktan kontakt krvi sa odećom;
- ne ostavljaju iznutrice u prirodi ukoliko je propisan drugačiji način odlaganja;
- postupaju prema instrukcijama veterinarske službe u vezi sa uzorkovanjem;
- ne stavljaju meso u promet pre završetka propisanih postupaka kada su oni obavezni.
Način uzorkovanja i dalje postupanje određuju nadležni veterinarski organi u skladu sa epidemiološkom situacijom.
Nikada ne ostavljajte ostatke hrane u lovištu
Jedna od čestih grešaka jeste ostavljanje ostataka sendviča ili proizvoda od svinjskog mesa u prirodi.
Virus može opstati veoma dugo u mesnim proizvodima.
Zbog toga je zabranjeno:
- bacanje kobasica;
- bacanje slanine;
- bacanje šunke;
- ostavljanje ostataka hrane u lovištu.
Naizgled bezazlen postupak može predstavljati izvor infekcije za divlje svinje.
Ne premeštajte divlje svinje
Premestanje živih ili uginulih divljih svinja predstavlja ozbiljan rizik.
Transport može dovesti do unošenja bolesti u potpuno zdravo područje.
Svako premeštanje moguće je isključivo uz odobrenje nadležnih organa i u skladu sa propisima Republike Srbije.
Psi u lovu
Lovački psi mogu mehanički preneti virus ukoliko dođu u kontakt sa krvlju ili ostacima zaražene životinje.
Po završetku lova preporučuje se:
- pregled psa;
- pranje šapa;
- pranje dlake ukoliko je bila u kontaktu sa krvlju;
- dezinfekcija transportnog boksa.
Na taj način dodatno se smanjuje mogućnost prenošenja bolesti.
Vozila predstavljaju veliki rizik
Terenska vozila često prolaze kroz blato, krv ili ostatke tkiva.
Posle lova potrebno je oprati:
- gume;
- blatobrane;
- podvozje;
- gepek;
- prikolicu.
Dezinfekcija vozila predstavlja jednu od najvažnijih biosigurnosnih mera.
Saradnja sa veterinarskim službama
Lovci nisu veterinari i od njih se ne očekuje postavljanje dijagnoze.
Njihov zadatak je da:
- prijave sumnju;
- obezbede informacije o lokaciji;
- pomognu u pronalaženju životinje;
- sarađuju sa veterinarskom službom;
- poštuju izrečene mere.
Brza razmena informacija često odlučuje koliko će se bolest proširiti.
Odgovornost prema drugim lovcima
Jedan neodgovoran postupak može ugroziti rad čitavog lovačkog društva.
Svaki lovac treba da:
- upozori kolege na biosigurnosne mere;
- prijavi nepravilnosti;
- ne prikriva pronalazak uginule divlje svinje;
- ne širi neproverene informacije.
Borba protiv afričke kuge svinja zasniva se na poverenju i saradnji.
Zaštita domaćih svinja
Veliki broj lovaca u Srbiji istovremeno se bavi i uzgojem svinja.
U tom slučaju preporučuje se da nakon lova:
- ne ulaze odmah u objekte sa svinjama;
- promene kompletnu odeću i obuću;
- operu i dezinfikuju opremu;
- koriste posebnu obuću za farmu.
Na ovaj način sprečava se unošenje virusa sa lovišta na gazdinstvo.
Šta zakon očekuje od lovaca?
Republika Srbija sprovodi mere za suzbijanje afričke kuge svinja kroz propise iz oblasti veterinarstva, naredbe Uprave za veterinu i druge važeće akte koji se prilagođavaju epidemiološkoj situaciji. To znači da su lovci dužni da postupaju po merama koje donose nadležni organi za određeno područje, uključujući prijavljivanje sumnjivih slučajeva, saradnju tokom monitoringa i poštovanje propisanih biosigurnosnih procedura.
Važno je naglasiti da se pojedine mere mogu razlikovati u zavisnosti od toga da li se lovište nalazi u zaraženoj zoni, ugroženoj zoni ili području bez potvrđenih slučajeva bolesti. Zbog toga svaki lovac treba redovno da prati obaveštenja Uprave za veterinu, nadležne veterinarske organizacije i upravljača lovišta.
Lovci čuvaju mnogo više od divljači
Lovac danas nije samo korisnik lovišta.
On je čuvar prirode, posmatrač promena u ekosistemu i važan saradnik veterinarskih službi. Njegova odgovornost prevazilazi sam čin lova – ona obuhvata zaštitu zdravlja divljih životinja, očuvanje domaće stočarske proizvodnje i sprečavanje velikih ekonomskih gubitaka.
Svaka pravovremena prijava, svaka dezinfikovana čizma i svaka odgovorno doneta odluka predstavljaju doprinos očuvanju lovišta i zaštiti domaćih gazdinstava.
Borba protiv afričke kuge svinja ne dobija se samo u laboratorijama ili veterinarskim ambulantama. Ona počinje na terenu, u šumi, na hranilištu i u svakom lovištu Republike Srbije. Upravo zato se s pravom može reći da su lovci prva linija odbrane.
Odgovoran lovac ne štiti samo divljač. On štiti svoje kolege, svoje lovačko društvo, uzgajivače svinja i čitavu zajednicu. Poštovanjem propisanih mera, saradnjom sa veterinarskim službama i doslednom primenom biosigurnosti, lovci daju nemerljiv doprinos suzbijanju afričke kuge svinja i očuvanju jednog od najvažnijih prirodnih resursa Srbije.
