SIG Sauer P226 je naslednik modela P220. Razvijen je 1980-ih i uglavnom je bio usmeren na potrebe američke vojske za novim oružjem koje bi zamenilo zastarele pištolje Colt M1911 i revolvere Smith & Wesson kalibra .38. U to vreme, veoma poštovani pištolj M1911 bio je u američkoj službi skoro 70 godina. Američka vojska je konačno odlučila da nabavi novo oružje, kalibra 9mm, koje bi imalo i magacin velikog kapaciteta. Ministarstvo odbrane SAD odlučilo je da će novi pištolj biti standardan u svih pet grana američkih snaga, uključujući: regularnu vojsku, marinace, mornaricu, vazduhoplovstvo i strateške raketne posade američkog vazduhoplovstva. Američka vojna ispitivanja počela su 1982 i završena su 1984. Finalisti su bili SIG Sauer P226 i italijanski Beretta 92FS. Samo su ova dva pištolja nominalno prošla sve tehničke zahteve ovih ispitivanja i nadmašila mnoge druge takmičare iz fabrika: Colt, Fabrique Nationale, Heckler & Koch, Smith & Wesson, Steyr i Walther. Američka vojska je završila u virtuelnom ćorsokaku oko toga koji pištolj da kupi. Nerešena veza je konačno prekinuta tek malo izdašnijim dogovorom za Berettine magacine. Na kraju je italijanska Beretta 92FS pobedila na takmičenju i američka vojska ga je usvojila kao M9 1985. Iako je SIG Sauer P226 izgubio ovo takmičenje, brzo je postao jedan od najpopularnijih službenih pištolja. Široko ga koriste vojska, policija i bezbednosne snage širom sveta. Koriste ga američka obalska straža, federalni maršali, FBI, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost i brojni drugi operateri. Takođe ga koriste elitne snage kao što je britanski SAS. Pištolj P226 koristile su američke mornaričke foke tri decenije, a ovo oružje je takođe popularno i među civilnim strelcima. 

SIG Sauer P226 je generalno sličan prethodnom P220 osim malo drugačijeg oblika i većeg kapaciteta dvoslojnog magacina. 

Ovaj pištolj je prvobitno bio dostupan za municiju 9x19 mm. Kasnije su uvedeni i drugi kalibri .40 S&W ili .357 SIG. Vredi napomenuti da je P226 bio prvi pištolj kalibra .357 SIG. To je metak 9mm, velike brzine, koji nudi visoku penetraciju.

Ovaj pištolj ima ugrađenu sigurnosnu iglu. Nema ručnu kočnicu. Na levoj strani okvira nalazi se poluga za otpuštanje. 

P226 je dostupan sa standardnim okvirom od aluminijuma ili nerđajućeg čelika. Pištolj kalibra 9 mm sa aluminijumskim okvirom teži 870g, dok je verzija sa okvirom od nerđajućeg čelika teža i teži 1.180g.

Verzija 9x19mm SIG Sauer P226 koristi dvoslojne magacine kapaciteta 15 metaka. Dostupni su i magacini proširenog kapaciteta od 20 metaka. Verzije sa kalibrom .40 S&W i .357 SIG koriste spremnike kapaciteta 12 metaka. Dugme za otpuštanje magacina je reverzibilno.

P226 se pokazao kao izdržljivo, pouzdano i dobro napravljeno oružje. Ovaj pištolj je dostupan u više verzija. Postoje Kineske i Iranske (PC-9 ZOAF) kopije ovog oružja.

Verzije pištolja

Verzija P226R sa šinom za dodatnu opremu tipa Picatinni za taktičke baterijske lampe ili laserske pokazivače.

P226 "Taktički" ima cev sa navojem za upotrebu prigušivača zvuka.

PC-9 ZOAF, Iranska kopija SIG Sauer P226.

P228 je kompaktna verzija P226. Ovaj pištolj ima kraći klizač, cev i dršku. Dostupan je samo u 9x19 mm. Napaja se iz magacina kapaciteta 13 metaka. P228 koriste razne agencije za sprovođenje zakona. Američka vojska ga je usvojila kao M11.

P229 je još jedna kompaktna verzija P226. Razvijen je specijalno za američko tržište da dopuni i zameni SIG Sauer P228. Takođe je bio dostupan u kalibru 9x19 mm, ali su dodati i drugi kalibri, uključujući .40 S&W i .357 SIG. Štaviše, ovaj pištolj se može prilagoditi bilo kom od ova tri kalibra jednostavnim menjanjem cevi i povratnom oprugom. Tehnički, P229 je sličan P228, osim teže navlake. Od 2015 godine, ovaj pištolj se proizvodi isključivo u SAD. A pre toga, proizvodio se u Nemačkoj i SAD.